Uzgajanje

GODŽI (lat. Lycium barbarum) 

Godži ili ''Gou Qi Zi'' je poreklom sa Tibeta, smatra se svetom biljkom koja se koristi više od 6.000 god. Vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini za održavanje dobrog zdravlja i energije a posebno za popravljanje vida. Jedna od najprofitabilnijih voćki za gajenje. Duplo bolja od aronije.

Može narasti od 2 do 3 metra u visinu. Plodovi su sočni, narandžastocrvene boje, duguljastog oblika, od 1 do 2 centimetra dužine, a bobice sadrže i do 60 sitnih semenki koje zru od jula do oktobra. Ukus je slatkast. Drevna kineska medicina stavlja ih među vodeće lekove za bolesti cirkulacionog sistema. Obzirom na njihov prijatan ukus, bobice godžia mogu da se konzumiraju sveže ilisušene, u obliku soka ili čaja od suvih plodova ili kao dodatak raznim pićima i jelima.

GAJENJE I STANIŠTE 

Odgovara mu klimatsko područje Srbije pa se uspešno gaji kod nas.Godži dobro podnosi sušu, ali treba obratiti pažnju na zalivanje u prvoj godini posle sadnje. Uspeva na suvom, jalovom (nutritivno siromašnom) zemljištu, a može i na peščanim i glinastim zemljištima u priobalnom području. Najviše mu odgovara alkalno zemljište pH 6.5 pa na više. Podnosi visoke temperature preko leta do 40°C, kao i ekstremno hladne zime (-40°C). Potpuno je otporan na mraz, a što se tiče bolesti i štetočine koristi se samo ORGANSKA sredstva kao sto je ''PERFIT'' (ekološki biocid).

SADNJA GODŽI BOBICA 

Godži voli puno sunca pa ih je najbolje posaditi na mestu koje je celi dan obasjano suncem. Sadnja se vrši tokom cele godine. Ako se sadi tokom leta, sadnice teba češće zalitvati. Ako hoćete dobre rezultate, vodu ne smete štedeti tokom leta, svakog drugog jutra ili večeri zaliti biljku.

Za „plantaže“ predviđeno je za razmak između sadnica u redu, mogućnost od 1,6 m do 2 m a između redova razmak je od 2,2 do 2,5 m.

PROLEĆNA I LETNJA SADNJA 

Sade se u jame veličine 40 x 50 cm, na razmaku od 1.5 do 2 m jedna od druge, zavisno gde ih i kako sadite (okućnice ili plantaža). Poprašiti jamu krečom u prahu. Zatim pripremimo razmeru 3:1:1 – pregorelo stajsko đubrivo, usitnjena zemlja i tinja (mešavina rečnog mulja sa peskom) i dodamo 500 g ZEOLITA u granulama. Smešu dobro promešati i napuniti jamu 35 cm, zatim zaliti tako da ostane do vrha 15-20 cm za sadnicu. Izvaditi sadnicu iz saksije i staviti je u jamu. Oko sadnice staviti smešu prethodno promešane u kofi: SUPSTRATA, HYDROGELA (sa vodom) i jedne kašike ZEOLITA u prahu, tako da dobijemo kašastu ili jogurastu smešu. Smešom sa đubrivom i zemljom popunimo jamu do vrha. Celu površinu dobro zalijemo i zemlju pritisnemo lagano rukom. Zalivati par dana posle sadnje i dopuniti istom mešavinom đubriva. Uz biljku staviti štap visine do 1.5 - 2 m i vezati je lagano uz njega. Kada je biljka mlada, obavezno je treba redovito zalivati.

JESENJA I ZIMSKA SADNJA 

Iskopati jamu širine 40 cm i dubine 50 cm, na razmaku od 1.5 do 2 m jedna od druge, zavisno gde ih i kako sadite (okućnice ili plantaža). Poprašiti jamu krečom u prahu. Zatim popuniti jamu do vrha prethodno pripremljenom i promešanom smešom pregorelog stajskog đubriva, sitne zemlje, tinje (mešavina rečnog mulja sa peskom) u razmeri 2:1:1 i dodati 500 g ZEOLITA u granulama. Ako nemamo stajnjak možemo koristiti i SUPSTRAT koji se kupuje u polj. apoteci i pomešati ga sa zemljom i zeolitom i njime popuniti jamu do vrha. Zatim valjkastim predmetom Ø 8cm utisnuti prostor dubine 15 cm u koji se smešta korenov sistem biljke. Prostor oko korenovog sistema se popuni smešom prethodno promešane u kofi: SUPSTRATA, HYDROGELA (sa vodom) i jedne kašike ZEOLITA u prahu, tako da dobijemo kašastu ili jogurastu smešu. Na kraju sitnu zemlju staviti oko biljke. Nakon toga zaliti i zemlju pritisnuti rukom.  Uz biljku staviti štap i vezati lagano.

BERBA

• Plodovi se beru od avgusta do oktobra, rano ujutru i kasno popodne. Pošto se beru samo zrele bobice branje možemo izvoditi do prvih mrazeva. Branje ne treba obavljati rukom, vec trešenjem zrelih bobica na prostirci, zbog brze oksidacije pri dodiru ili rukavicama. Bobice imaju slabo kiselo-sladak ukus. Kad se probaju sveže bobice liče na brusnicu, suvo grožde, mešavina šargarepe i trešnje. Osušene bobice su veoma sočnog ukusa i slađe.

• Mlado lišće se bere u rano proleće, osuši u hladu ili u sušarama i upakuje u papirnu ambalažu. Koristi se za pravljanje čaja radi terapija u tradicionalnoj kineskoj medicini. Sveže mlado lišce i izdanci godžija koriste se kao zeleno povrće te mogu poslužiti kao dodatak supama i čorbama. Potrebno ih je samo dobro oprati i termički obraditi.

• Kora sa korena prikuplja se u proleće i jesen. Koren se otkopa, zatim se dobro opere i sa njega se skine kora koja se suši na suncu ili u sušari. Osušena kora sa korena gojia koristi se za lecenje inflamatornih i kožnih bolesti.